Govor iznad oranice

I svako ovo zrno

koje iz zemlje poteče

zamirisat će u kruhu

kada se ispeče

i svaka uzorana njiva

u kojoj klasje zri;

u njoj, naše su ruke,

blagoslov, ja i ti.

I zato, sine moj,

voli zemljicu ovu,

u njoj pradjed tvoj,

djedovi i moji snovi;

pa u njoj sanjaj ti

dok zlatno klasje zri.

Sanjaj za sunca,

za kiše, topla ljeta,

za situ djecu sanjaj

kada sišu koru cvijeta

najmirisnijeg kruha,

i imaj, sine moj,

za ovu plodnu zemlju

roditeljskoga sluha.

Fabijan Lovrić